Većina vas se seća kako se muzika slušala pre dvadeset godina, zar ne? U pitanju su ploče od vinila, koje danas i nisu toliko popularne, ali nisi ni mrtve. Ja imam 20 godina i kada sam rođen, prodaja ploča je već bila u opadanju zbog pojave kaseta. Uvek me je privlačilo to pucketanje, pa sam pre 2 godine rešio da krenem sa skupljanjem. Nisam nasledio nijednu ploču od oca, majke, babe, dede, da se razumemo, nego sam sve sam skupio. Sada trenutno imam oko 50 komada, probrane muzike koju i slušam inače. Ima tu Cepelina, Flojda, Lu Rida, Ajsidisija i tako dalje...
Ovaj blog sam sada napravio ne bi li uputio neke od vas, koji ste još zainteresovani za ovaj način slušanja muzike, gde možete naći ploče, gramofone i prateću opremu.
Dakle ako izuzmem ove ulične prodavce koje možete naći na svakom koraku koji prodaju polovne ploče za relativno male pare možete pogledati na sledećim mestima:
-Limundo.com, uglavnom polovne, mogu se naći dobre ploče za male pare
-The Wall, prodavnica u Balkanskoj, broj 22 ako se dobro sećam. Dosta polovnih ploča, od 50 dinara pa naviše
- Mislim da postoji prodavnica u nekoj ulici blizu Dimitrija Tucovića, ali nisam siguran.
Što se gramofona tiče, sada ih imate u svim muzičkim radnjama, a i u tehnomarketima. Koštaju od 120e pa naviše. Dobro googlajte pre nego što kupite. Ako stvarno hoćete vrhunski kvalitet zvuka treba da izdvojite najmanje 300e. Možete naći i polovne na limundu ili pak menjati sa nekom bakom za kasetofon, kao što sam ja uradio.
Igle imate u BGelektroniku u ulici Dragoslava Srejovića 1b.
Ukoliko postoji neko kome samo skupljaju prašinu i nisu mu potrebne može mi dati i biti siguran da su u pravim rukama.
P.S. Ako mnogo slabo čujete zvuk, probajte da stavite petoparac na glavu gramofona. Pomaže!
Čitao sam nedavno u Blicu, štampano izdanje, neki mali tekst o proveri znanja na međunarodnom nivou i izjava predsednika povodom toga. Američki klinci su iz testa iz matematike i opšteg znanja bili medju top 10 zemalja, na šta je Obama izjavio da je to sramota i da će nastojati da se rezultati poboljšaju. Mi na žalost nismo bili takve sreće (a i znanja) pa smo dospeli na neko mesto nadomak četrdesetog. Naš "dragi" predsednik i još draži ministar obrazovanja izjavili su da su prezadovoljni uspesima naše dece! Što bi rekli ovi kompjuteraši... FAIL!
Odavno sam znao da su generacije sve lošije i lošije, roditelji ne obraćaju pažnju na svoju decu i njihovo ponašanje, a kamoli da ih izvedu na pravi put i pomognu im da razviju neke svoje moralne norme i razmišljanje. Danas sam imao prilike da se susretnem sa takozvanom "zbirkom zadataka iz matematike" iz koje se spremaju zadaci za prijemni ispit. U pitanju je upis u srednje škole pa je generacija o kojoj pričam rođena 1996 godine. Ono što mi je ISKOPALO oči bio je zadatak tipa: "Dat je broj dve hiljade jedanaest, kako taj broj izgleda napisan ciframa. Zaokružiti tačan odgovor". Ispod je naravno postojalo 4 odgovora. S obzirom da je zbirka bila podeljena na lakši, srenji i teži nivo, ovo se nalazilo u lakšem. Ono što me je još više iznenadilo, bio je sledeći zadatak: "Marko je kupio kartu za bioskop u 3. redu, 4. sedište, osenčiti na slici to sedište.". Ispod je uz priloženi red išla sličica bioskopa sa numerisanim sedištima i brojevima ispisanim tu. Ovaj zadatak je bio u srednjoj kategoriji. Koliko sam bio postiđen te omladine, zatvorio sam onu zbirku tako da zadatke iz najteže oblasti nisam ni gledao, ali verujem da zadaci težeg tipa podrazumevaju formulu za izračunavanje obima pravougaonika. Bio sam svestan da stvari idu nizbrdo, ali da idu ovom brzinom, e tome si nisam nadao.
Posle se pitaju, zašto mladi odlaze odavde. E pa draga moja Srbijo, koliko daš toliko i dobiješ. Zbogom.
Nastavljam priču koju sam počeo ovde o Visokoj školi elektrotehnike i računarstva.
Ne znam koliko je ljudima poznato, ali izuzev nekih predmeta sa prve godine, svi ostali su izborni. Ta činjenica ukazuje na to da student može zameniti određeni predmet za drugi u skladu sa propisima i uz odgovarajuću novčanu naknadu. S obzirom da svaki predmet nosi 6 ESPB bodova, bez obzira na težinu, težina predmeta u novcu iznosi 11.000 po predmetu, što na kraju daje zbirno 110.000, tj. iznos školarine. Za predmete sa drugih smerova, "težina" predmeta jednaka je desetini školarine. Prošle godine je, ukoliko je student na budžetu, bila moguća zamena predmeta za dž. Za studente koji su samofinansirajuću, plaćao se određeni procenat u zavisnosti od meseca u kom se menja, tj. koliko je prošlo vremenaod početka semestra. Ove godine, situacija je malo drugačija. Kada sam na šalteru studentske službe pitao za zamenu, rekli su mi da za odjavu predmeta treba 5 hiljada i za prijavu drugog 6 hiljada, sto je u zbiru opet cena po predmetu.
Februarski rok počinje sutra, prijave su trajale 2 dana i to usred januarskog roka, većina studenata još ne zna ni rezultate januarsko, a mora da prijavljuje ispite za februarski.
Prošle godine sam upisao Visoku školu elektrotehnike i računarstva u narodu zvanu VIŠER. Sve je bilo bajno, dok se ove godine (posle već stečenog staža) nisam uverio da je to jedna velika fabrika za uzimanje para.
Dakle, podeliću svoje utiske i razmišljanja sa Vama.
S obzirom da je data tema opširna, izneću je u više delova.
Prošle godine sam imao predmet zvani Diskretna matematika. U sklopu ovog kursa imali smo vežbe na kojima smo radili zadatke u Matlab-u. Nismo imali nikakve praktikume, vežbe smo isključivo dobijali na štampanim papirima, oni su nas evidentirali na nekim njihovim papirima i sve je prolazilo sasvim glatko. Par dana pred odbranu istih tih vežbi, pri kraju drugog semstra, obavešteni smo da će praktikum izaći u prodaju za koji dan i da je OBAVEZNO da ga svi imamo kako bi mogli da prisustvujemo odbrani. Takođe nam je bilo naglašeno da će radnica skriptarnice "samo zbog nas" doći u subotu na posao kako bi mi mogli da kupimo te praktikume. Izvesni praktikum koštao je 1000 dinara i imao oko 100 strana sa vežbama koje smo već radili. Kada smo asistentkinju pitali zbog čega moramo poslednji dan da kupujemo, objasnila je da je to zbog vođenja evidencije našeg prisustva na vežbama. Mladi i glupi brucoši, naseli na tu priču i to je tako ostalo. Posle to odbrane dobio sam potpis, ocenu i isti taj praktikum tog dana bacio na neku policu gde i dan danas skuplja prašinu.
Osim ove matematike, imam primedbu i na prijavu ispita. Naime prijava ispita je besplatna prva dva roka (jan-feb, jun-sept) posle toga se plaća 500 dinara po ispitu. Ukoliko student zakasni sa prijavom, koji god rok bio u pitanju plaća 2000 po ispitu. Pravi lopovluk!
Na sve ovo ne bih ni obraćao pažnju da nije bilo onog štrajka za budžet. Naime školovati se u ovoj visokoj školi košta između 110.000 i 140.000 dinara po godini. Dva smera, Elektronsko poslovanje i Audio i video tehnologije, primaju samo po 5 studenata na teret budžeta, a školarina baš za ova 2 smera iznosi 140.000 dinara. Nakon tog štrajka, studentima je plaćena takozvana "stipendija" koja pokriva između 60% i 100% školarine za studente koji ispunjavaju uslov. Ti studenti se nemaju status "na budžetu" i ne mogu konkurisati ni za dom, ni stipendiju.
Molim sve koji pročitaju ovo da podele link, a ja ću narednih dana opisati još situacija kako bih uputio sve buduće brucoše i roditelje da još jednom dobro razmisle. Pomenuću i stručno nestručni kadar, pa kud puklo da puklo. Do sledećeg pisanja, dulerock.
P.S. Jedna definicija sa vukajlije koja me je podsetila na sve ovo.
